|
|
UŠKOPLJENI DAN
Pisao sam često, stvarnost beše gruba
ko stope u blatu ostadoše znaci,
na licu se smresti suvomrazna guba
prezime i ime na posmrtnoj traci.
Evo kako trava izdiše na kraju
ovako je snove ubijala beda,
sve će biti bolje - novi zraci sjaju
u duši je studen, stara glava seda.
Sada nudim srce, uzmite ga samo
nemam više čega pustiti na volju,
ljubim te u čelo o presvetla jamo
i od daske tvrde na'ću dasku bolju.
Posve gledam mirno nemani u ralje
hoće moju ženu, da im kopa rane,
kud god se okreneš ne znaš gde ćeš dalje
priviđam već jasno uškopljene dane.
